Špargla, šparoga ili asparagus je višegodišnja zeljasta biljka koju gajimo uz veliko strpljenje, ljubav i pažnju. Želja za zdravom ishranom, zdravim navikama i plodno tle u Banatu uticalo je na to da pre 10 godina započnemo porodičnu proizvodnju na našem imanju u Sefkerinu.

Imali smo želju da uvrstimo šparglu u redovnu ishranu, a takođe da je i popularizujemo u našoj zemlji, budući da smo primetili oskudicu ovog plemenitog povrća na domaćoj trpezi.

Špargla – zdrava hrana sa lekovitim svojstvima

Špargla je prava vitaminska bomba: sadrži mnoštvo vitamina: A, B, C, K i E, aminokiseline, antioksidante, karotenoide i mineralne soli: kalcijum, fosfor i kalijum. Bogata je vlaknima, sadrži specijalno vlakno – inulin – supstancu koja se smatra dobrim probiotikom, što znači da služi kao hrana za korisne crevne bakterije i na taj način ima pozitivan uzicaj na crevnu floru. Špargla ima protivupalno, imunostimulirajuće i antibakterijsko dejstvo. Uz sve to je niskokalorična (sadrži svega 25 kalorija u 100g) pa se odlično uklapa u sve dijete.

Vrste špargle

Postoje tri osnovne vrste špargle: zelena, ljubičasta i bela, koje su slične po hemijskom sastavu a razlikuju se po boji, ukusu i mekoći. Bela špargla je špargla koja je zaštićena od sunca, pa nije izvršila fotosintezu. Nedostatak hlorofila utiče na to da joj je ukus slađi a drška mekša. Ljubičasta špargla ima visoku koncentraciju – antocijanina – posebnog pigmenta koji joj daje boju, mekoću i intenzviniji ukus i koji odlično utiče na zdravlje i funkciju vitalnih organa.

U našoj ponudi imamo zelenu i ljubičastu šparglu.

Po kalibraciji šparglu delimo na debelu, špagetaru i bejbi šparglu, ali moramo da napomenemo da debljina špargle nema nikakve veze sa starošću. Sve špargle koje vidite na sledećoj slici ubrane su istog dana. Ako nas pitate u čemu je razlika, reći ćemo da je to stvar lične preferencije. U suštini, deblje špargle su odlične za grilovanje, srednje kao prilog glavnom jelu a najtanje se odlično kombinuju uz salate.